Sreda je, pola sedam ujutru. Dete stoji pored stola i pita šta ima za doručak, a vi otvarate frižider i shvatate da opet nemate odgovor. Taj trenutak sam u svojoj kuhinji preživela nebrojeno puta, i jedino što mi je zaista pomoglo bio je običan papir sa spiskom obroka za celu nedelju, zalepljen sa unutrašnje strane vrata kuhinjskog ormarića.

U nastavku vas čeka gotov sedmodnevni jelovnik za decu, sa doručkom, dve užine, ručkom i večerom za svaki dan. Obroci su jednostavni, sastavljeni od namirnica koje možete pronaći u gotovo svakoj prodavnici i ne zahtevaju posebnu opremu ni komplikovanu pripremu.

Kako rasporediti obroke tokom dana?

Za većinu dece preporučen ritam podrazumeva tri glavna obroka i dve užine, raspoređeni tako da između njih postoji dovoljno vremena da dete ogladni, ali ne i da do sledećeg obroka postane previše gladno. Kod mlađe dece razmaci su obično kraći, dok školska deca često mogu da naprave nešto dužu pauzu između obroka.

Pri planiranju nedelje najlakše je prvo odabrati osnovne namirnice koje bi deca trebalo da jedu, a zatim ih rasporediti kroz doručak, ručak, večeru i užine. Tako ćete lakše dobiti raznovrstan jelovnik bez svakodnevnog razmišljanja šta sledeće da spremate.

Ponedeljak

Doručak. Ovsene pahuljice kuvane u mleku, sa rendanom jabukom i kašičicom mlevenih oraha.

Užina. Kriška integralnog hleba sa mladim sirom i nekoliko čeri paradajza.

Ručak. Pileća supa sa domaćim rezancima, pa belo meso iz supe uz pire od krompira i salatu od kupusa.

Užina. Banana.

Večera. Kajgana od jednog jajeta sa parčetom hleba i krastavcem.

Utorak

Doručak. Kuvano jaje, parče hleba sa puterom, kriške paprike i čaša mleka.

Užina. Jabuka i kašičica mlevenih badema pomešana sa jogurtom.

Ručak. Domaća musaka sa piletinom i zelena salata sa limunom.

Užina. Kriška hleba sa juče skuvanim pilećim mesom i listom zelene salate.

Večera. Topli sendvič od integralnog hleba sa sirom i paradajzom.

Sreda

Doručak. Griz na mleku sa cimetom i rendanom jabukom, bez dodatog šećera.

Užina. Parče kukuruzne proje i čaša jogurta.

Ručak. Pasulj sa šargarepom i korenom celera, uz parče hleba i kiseli krastavac.

Užina. Kruška.

Večera. Mladi sir sa pavlakom, hleb i salata od kuvane cvekle.

Četvrtak

Doručak. Jogurt sa ovsenim pahuljicama i sezonskim voćem, u leto šljive ili breskva, u zimu rendana jabuka.

Užina. Sendvič sa ćurećim prsima i listom zelene salate.

Ručak. Pečena piletina sa povrćem iz rerne, krompir, šargarepa i tikvice, uz kriške paradajza.

Užina. Šaka grožđa ili kriška lubenice.

Večera. Krem čorba od bundeve sa kockicama prepečenog hleba.

Petak

Doručak. Kajgana sa spanaćem i parče hleba.

Užina. Voćna salata od jabuke, banane i kruške, sa kašikom jogurta.

Ručak. Pečeni oslić ili pastrmka sa blitvom i krompirom, uz krišku limuna.

Užina. Kriška hleba sa mladim sirom i nekoliko kolutića krastavca.

Večera. Čorba od paradajza sa pirinčem.

Subota

Doručak. Cicvara sa kiselim mlekom.

Užina. Jabuka.

Ručak. Punjene paprike sa mlevenim junećim mesom i pirinčem, uz kuvani krompir.

Užina. Parče lenje pite sa jabukama.

Večera. Jogurt sa parčetom pogače i kriškama krastavca.

Nedelja

Doručak. Kuvano jaje, mladi sir, hleb i nezaslađen čaj od nane.

Užina. Kriške pomorandže ili nekoliko kajsija.

Ručak. Goveđa supa sa rezancima, kuvana govedina sa sosom od paradajza, pire od krompira i salata od zelene salate.

Užina. Parče kolača od subote.

Večera. Supa koja je ostala, sa parčetom hleba.

Kada dete odbija da jede povrće?

Ako dete odbije neku vrstu povrća, ne znači da je zauvek neće voleti. Kod nas se često dešavalo da nešto što prvih nekoliko puta nije želelo ni da proba, posle nekog vremena počne sasvim normalno da jede.

Meni je najviše pomoglo da ne pravim veliku stvar od toga. Stavim malu količinu povrća uz hranu koju dete već voli i pustim ga da samo odluči da li će probati. Ne insistiram da tanjir mora da bude prazan, naročito kada je neka namirnica nova.

Dobro se pokazalo i uključivanje deteta u pripremu obroka. Nekada opere paradajz, doda povrće u činiju ili pomogne oko serviranja. Kada učestvuje u pripremi, često je i radoznalije da proba ono što smo zajedno napravili.

Istu namirnicu ponudite na nekoliko načina. Dete možda neće želeti kuvanu šargarepu, ali će je pojesti pečenu ili rendanu u salati. Kod nas je upravo to često pravilo razliku.

Količine soli i šećera

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto dnevnog unosa energije, kod odraslih i kod dece, a kao još bolji cilj navodi manje od 5 odsto.

So ne dodajem u detetovu porciju pošto jelo skinem sa šporeta. Umesto nje koristim limun, peršun, mladi luk i malo rendane paprike. Deca vrlo brzo prihvate takav ukus ako se od početka na njega naviknu.

Česta pitanja

Ružica Miljković

Zovem se Ružica Miljković i dolazim iz Zemuna. U svojim sam šezdesetim godinama i ceo život sam posvetila porodici, domaćinstvu i čuvanju tradicionalnih recepata koji se prenose s kolena na koleno. Kada su moja deca odrasla i zasnovala svoje porodice, odlučila sam da svoju ljubav prema kuvanju podelim sa širom zajednicom – tako je nastao moj sajt Kodbake.rs.

Godinama sam bila domaćica kojoj su svi dolazili na slavu, zimnicu i kolače. Nasledila sam porodične tajne pripreme pita, hleba i starih slatkiša, a sada sve to prenosim kroz recepte koje objavljujem, kako bi i drugi mogli da uživaju u ukusima mog detinjstva.